Dje smo ono stali … e da

ja se vise nikada necu vratiti na ovaj blog. Dosta mi je svega, i tandara i mandara i vako i nako…

****
Prekjuce ja u banku. Pritisem onu puljku i dobijem broj da me teta sa šaltera prozove, tacno se sjecam broj T144. I sjedi pored mene gospoja jedna, starija i eleganta zena. U jednom momentu priupita ona moretel mi molim vas dati mobitel da obavim kratki poziv. Ma reko more, sto da nemore. I ja njoj otkljucam mobitel i dam joj nek koristi kako hoce. Kad ona djevojka sto cuva banku, sekjuriti, kaze ovoj zeni sa mojim mobitelom da se ne smije razgovarati u cekaoni i da mora izaci vani da telefonira. Te je ona poslusa, ode i ne javi mi se ta teta, izadje napolje. Istovremeno proziva me na šaleteru da zavrsim to sto sam doso, da neke pare tu uplatim. neke ojre pretvorim i tako to. Ne smeta meni, nek je teta izasla i nek prica, al eto samo da je imam u nekom racionalnom vidokrugu. I ja na shalter, zadrzah se bas pofino, jer imo sam nekoliko poslova. I sad prolazi vrijeme al one tete sa mojim mobitelom nigdje. Gledam kroz prozore i nigdje je ne vidim. Proslo je vala podosta vremena, ne znam tacno koliko ali da mi se bar ona zena javila pa hajd, nego ona izadje napolje, nit ja nju znam, nit imam kakav dokument njen kao osiguranje da mi nece otici negjde s mobitelom, nit je vidim i vrijeme ozbiljno prolazi. Pitam ja onu u osiguranju sto joj je rekla da izadje vani da razgovara: reko gdje je ona zena. Kaze ona koja zena ?? Sad me to totalno zbuni. Kontam da nije kakav dogovor,jer nema zene sa mojim mobitelom, ova sto joj je rekla da izadje pita mene: “koja zena” iako nas je sad vidjela zajedno i vidjela da joj dajem telefon. Reko da nisu se mafijasi udruzili: ova jedna uzima mobitele ko fol da telefonira, ova druga joj kaze da mora vani telefonirati, a treca me prozove na šalter 😀 A onda kad ova rece koja zena, ja pocinjem sumnjati u sebe dali ta zena uopste postoji 😀 heheh. Kontam da se nisam sta zamislio i mozda uopste nisam nikome ni dao telefon, mozda sam to sanjo pa me prebacilo :D. Pipam se da mozda mi je telefon samnom, mozda sam sta nedo Bog u glavi sebi umislio 😀 Proslo je vala i 10 minuta i tamam zavrsavam sa šalterom kad ona teta se vraca . Uuuuuuuhhh kako mi laknu 😀 Kaze izvinjavam se 😀 Ma kontam u sebi nije problem da si pricala i po sata, al nikako te ne vidjeh ispred banke. Mobitel mi je jako bitan. Tacno nedo Bog da ga izgubim mnogo sta nebi vise mogao ni raditi. Ja tako naivno dadoh nepoznatoj osobi mobitel i pustih je da napolje ode 😀 Tacno bi na sudu da je pobjegla i da su je uhvatili rekla da sam joj poklonio mobitel i da me niko nije tjerao da joj ga dajem 😀 I haj ti dokazi da joj nisam nista poklanjao nego sam posudio da se posluzi. Uglavnom srecan zavrsetak.

******
U prodavnici… I teta prodavacica me zamoli da nekoj staroj zeni prenesem lubenicu sa mjesta za lubenice do pulta. Ma more naravno. I prenesem do pulta te ona zena uze samo pola lubenice. Prodavacica se zahvaljuje meni sto sam joj pomogo, i kaze dobra je lubenica, hocetel vi drugu polovinu. Nesto kontam, ni na kraj pameti da uzmem, al eto kad me ponudila, ma reko haj more 😀 Te nenadano kupih i lubenicu 😀 I to mi je bila prva lubenica ove godine.